Процес реформе јавне управе у Црној Гори захтијева системски приступ, политичку вољу и дугорочну посвећеност институционалним промјенама. У посљедњих пет година забиљежен је значајан напредак у дигитализацији услуга, али структурни изазови остају присутни — нарочито у области транспарентности запошљавања, деполитизације управе и ефикасности на локалном нивоу.
Кључни реформски документи и правни оквир
Нацрт стратегије реформе јавне управе 2022–2026. дефинише три стуба трансформације: јачање управљачких капацитета, унапређење квалитета услуга и имплементацију принципа отворене управе. У складу са поглављима 23 и 24 приступних преговора, Влада Црне Горе дужна је до краја ове године да испуни 47 тачака из Акционог плана.
„Реформа јавне управе није само техничко питање — то је питање повјерења грађана у државу. Без реалних промјена у пракси, ниједан акциони план неће донијети резултате."
— Проф. др Зоран Матовић, Правни факултет Универзитета Црне Горе
Дигитализација: Највидљивији резултати
Пројекат е-Управа обухвата данас преко 240 дигиталних услуга доступних грађанима. Портал уПравитељ забиљежио је у 2024. години преко 1,2 милиона трансакција, од чега 68% коришћењем мобилних уређаја. Ово је значајан помак у поређењу са 2020. годином када је тај број износио свега 190.000.
- Дигитална лична карта: у употреби од марта 2024.
- Е-пореске пријаве: 91% предузећа у 2024. поднијело путем онлине платформе
- Е-матичне књиге: интегрисане са централним регистром становништва
- Јединствени кориснички налог за 18 државних портала
Деполитизација управе — незавршен процес
Проблем партијских запошљавања у државној управи и даље представља кључни структурни изазов. Извјештај Агенције за спрјечавање корупције из маја 2025. показује да је 38% нових запослених у управи именовано без спровођења транспарентних конкурса у складу са Законом о државним службеницима.
Цивилна друштва и медији документовали су бројне случајеве у којима образовне квалификације кандидата нису биле примарни критеријум за именовање. ЕУ у посљедњем извјештају о напретку наводи ово подручје као „озбиљно забрињавајуће" и условљава наставак преговора измјенама у пракси запошљавања.
Локална управа: Неједнак развој
Анализа капацитета 24 локалне самоуправе открива велике разлике у квалитету пружања услуга. Подгорица и Котор биљеже задовољавајуће показатеље, али мање општине попут Андријевице, Петњице и Плужина имају хроничан недостатак административних и финансијских капацитета.
Нови нацрт Закона о финансирању локалне самоуправе, тренутно у скупштинској процедури, предвиђа нови модел расподјеле средстава заснован на резултатима и потребама, умјесто историјских трендова.
- Испуњено 74% мјера из Акционог плана РЈУ 2022–2026.
- Просјечно вријеме рјешавања административних захтјева: 7,2 дана (циљ: 5 дана)
- Задовољство грађана јавним услугама: 62% (2022: 54%)
- Број е-услуга: 242 (2022: 186)
Перспективе и рокови
Министарство јавне управе и Европска комисија сагласили су се да до 2027. године Црна Гора треба испунити преостале измјене у 4 кључне области: управљање људским ресурсима, контрола квалитета услуга, транспарентност буџетских одлука и слободан приступ информацијама. Ако се ови рокови не поштују, то би могло успорити наставак преговарачких поглавља са ЕУ.
Грађанске иницијативе и независни аналитичари истичу да је темпо реформи обосилан годишњим политичким циклусима — избори и владине кризе доводе до кашњења у испуњавању реформских обавеза. За трајни напредак потребна је институционализација реформских процеса изван текуће политичке динамике.
